четвртак, 27. новембар 2014.

Bundeve u medu

 



Sastojci

     Pumpkin - tikva - 1 kg
     Dušo – med  3 kašike
     Cimet - korica 1 kašika
     Orange – narandza domaca -:)* 1 kom.

Način pripreme

     1
     Pumpkin iseći na velike komade i pekci u rerni oko 30-50 minuta na 180 ° C, u zavisnosti od debljine pulpe.
     2
     Sa narandže  dobro obrisati , a zatim rendetom  izrendati  koru,  iscediti  sok odvojeno.
     3
     Pečena bundeva piling, pulpa iseći na kockice, pomešajte sa narandžastim žarom i sok i med.
     4
     Put u vatrostalnom staklu i pecite u rerni 25 minuta, u više navrata procesa da se mešaju.
     5
    Završeno  jelo pospite cimetom.

уторак, 18. новембар 2014.

Istina o mastima: 50 godina živimo u lažima o „zdravoj ishrani“!

Istina o mastima: 50 godina živimo u lažima o „zdravoj ishrani“!

Na čemu nutricionisti temelje tvrdnje da su masnoće štetne za organizam? Na mitovima, zabludama i komercijalnim interesima. Ensel Kejs je pedesetih godina prošlog veka po svaku cenu želeo da otkrije uzrok srčanih bolesti, a sve ovo i još mnogo toga možete saznati ukoliko nabavite knjigu "Istine i laži o hrani", koja je objavljena u izdanju "Psihopolis" Novi Sad.
Pomenuti kejs je izneo hipotezu da su zasićene masnoće i holesterol glavni uzrok pa je sproveo istraživanje u kojem je pokazao korelaciju između ukupnog unosa masnoća i smrtnosti u šest zemalja sveta. Međutim, ubrzo je otkriveno da je Kejs u to vreme imao podatke iz dvadeset i dve zemlje, ali da je pokazao podatke prikupljene iz svih tih zemalja, statistička povezanost između unosa masnoće i smrtnosti od srčanih bolesti potpuno bi nestala. Dobijeni rezultat morao je da opravda očekivanja njegovih pristalica, kao i utrošene milione dolara poreskih obvaveznika. Na žalost, celo zapadnjačko prehrambeno obrazovanje i saveti temelje se na ovoj studiji iako druge velike studije sprovedene kasnije nisu uspele da potvrde rezultat Kejsovog istraživanja. Iako je ovaj fijasko brzo razotkriven, lopta je već bila bačena i oberučke je prihvaćena od prehrambene i farmaceutske industrije koje će idućih godina na račun histerije oko masnoće i holesterola ostvarivati milionske profite. Od ”light” prehrambenih proizvoda, raznih zamenskih namirnica, rafiniranisanih ulja, margarina, žitnih pahuljica i drugih industrijskih prerađevina, do lekova za snižavanje holesterola, koji su najprofitabilniji lekovi na svetu. Sve se lepo poklopilo…
Svinjska mast
Istina je međutim, da zasićene masnoće životinjskog porekla, sa kojima nas plaše zadnjih 40 godina, nikad nisu bile štetne i od pamtiveka su sačinjavale važan deo ljudske prehrane. Masnoće daju sitost, energiju i vitamine topive u mastima koji su važni katalizatori svih biohemijskih procesa u telu. Ljudski se mozak 70% sastoji od masti. Svaka stanična membrana u telu se sastoji od masti. Masti izgrađuju i regenerišu ljudsko telo. Drugim rečima masnoće su neophodne za zdravlje! Ali naravno, samo one prirodne. Rafinisana i hidrogenizovana biljna ulja i margarini nisu prirodne masti i njih treba izbegavati.

Zašto žitarice imaju prednost nad mesom?

Opet zbog komercijalnih razloga. Propagira nam se kao najzdravije ono što donosi najveći profit, a to su upravo razne prerađevine od žitarica i proizvodi od žitnog brašna. Zarada na hlebu, proizvodima od kukuruza i soje je ogromna. Proizvodi od žitarica imaju dug rok trajanja dok se recimo meso mora skladištiti, tovariti i prodavati pod stalnim hlađenjem i ima mnogo kraći rok trajanja. Jasno je da je daleko isplatljivije prodavati proizvode od žitarica nego margarin, jaja i povrće. Na taj način industriji ostaje veliki višak koji može da potroši na reklame kojima agresivno propagira žitarice kao ”bazu zdrave ishrane”, ”zdrave za srce” i slično.
Kad umesto toga kupujemo meso i mlečne proizvode životinja koje pasu, povrće i jaja direktno od odgajivača, zaobilazimo celi taj monumentalni profitabilni sistem industrijske poljoprivrede, transport žita, antibiotike, hormone rasta, hemijska đubriva, procesore, inspektore, proizvođače, dostavljače i oglašivače, koji svi zarađuju na pametan način pretvarajući jeftino otkupljene žitarice u skupe proizvode upakovane u šarene kartone i kesice.

Kako su povezani gojenje kod ljudi i žitarice?

Za gojenje i mršavljenje u stvari ne igraju ulogu kalorije, nego hormoni, na koje utiečemo vrstom hrane, ali i stresom i emocionalnim stanjem. Prehrana bogata ugljenohidratima podstiče insulin koji je glavni faktor debljanja, kao što i stres podstiče hortizol koji takođe deluje na insulin i debljanje. Žitarice i proizvodi od brašna i testa su vrlo bogati skrobom (koji je čista glukoza) i debljaju na isti način kao kolači koji su bogati šećerom. Ako smanjite unos ugljenohidrata, tj. šećera i skroba, smanjujete izlučivanje insulina zbog čega dolazi do oslobađanja masnih zaliha i njihovog trošenja za energiju. Tako dolazi do prirodnog gubitka suvišnih kilograma. Pri tome je bitna vrsta hrane, a ne količina, tj. hranu nije potrebno meriti i računati, nego samo mudro birati.

Zašto su slanina, kobasice i ostali mesni proizvodi zdravi za konzumaciju?
Nisu svi mesni proizvodi zdravi. Domaća slanina i domaće kobasice bez hemikalija svakako jesu, ali industrijske mesne prerađevine su pune dodataka koji nisu zdravi. Dakle, nije u mesu problem nego u onome što mu se dodaje. Mesne prerađevine sadrže više vode i skroba nego mesa pa se dodaju pojačivači ukusa, razni zgušnjivači, stabilizatori, šećer, veštačke arome i druge hemikalije da bi ti proizvodi na veštački način dobili privlačan izgled, miris i ukus.

Zašto su žitarice, više štetne za organizam od masne hrane?

Problemi sa žitaricama su višestruki: Žitarice i svi proizvodi od brašna i žitarica (bez obzira jesu li celovite ili rafinisane), pirinač, kukuruz i krompir, sastoje se najvećim delom od skroba. Skrob je polisaharid što znači da se sastoji od dugih lanaca osnovnih molekula glukoze, koju kad uđe u krvotok nazivamo šećer u krvi. Prekomeran unos ugljenokohidrata tj. šećera sa vremenom dovodi do raznih poremećaja, metaboličkog sindroma, insulinske rezistencije, dijabetesa i naravno prekomerne telesne težine.

Drugi problem sa žitaricama je gluten, sa kojim danas već ozbiljan broj ljudi ima brojne zdravstvene poteškoće bez da to znaju. Taj teško probavljivi protein iz pšenice je zahvaljujući genetskoj modifikaciji postao još teži i opasniji za ljudsko telo; istraživanja su otkrila da preko 50 različitih bolesti ima veze sa nepodnošenjem glutena, naročite one autoimunološke. Nepodnošenje glutena pokreće autoimunološki odgovor tela koji dovodi do samouništavanja vlastitog tkiva. Na žalost je u lekarskoj praksi poznata/priznata jedino celijakija kao bolest nepodnošenja glutena, iako istraživanja spominju i mnoge druge bolesti kao što su reumatoidni artritis, psorijaza, hašimoto i brojne druge.

Šta su preporuke za dobru ishranu ljudi?

Jedite pravu hranu. Jedite ono što bi i vaša baka prepoznala kao hranu. Izbjegavajte rafinisane industrijske proizvode jer su nutritivno osiromašeni, dakle ne sadrže one nutrijente koje naše telo treba a prepuni su hemijskih aditiva od kojih su mnogi štetni i kancerogeni. Jedite hranu u njenom izvornom obliku, pripremajte hranu kod kuće i ne kupujete stvari u celofanima, kesicama, kutijama i konzervama sa rokom trajanja od par godina. Jedite domaća jaja jer su jaja, naročito žumance, najzdravija hrana koja postoji. Jedite pravi maslac, a ne margarin, koji je prepun štetnih transmasti.
Jedite ribu, meso i puno raznog povrća, hranu pripremajte na prirodnim zdravim mastima kao što su svinjska mast, maslac, maslinovo ulje, a ne na rafinisanim užeglim biljim uljima koja sadrže previše omega 6 masnih kiselina što izaziva upalna stanja u telu. Ne jedite pšenicu ni proizvode od pšeničnog brašna jer je pšenica genetski modifikovana, a gluten iz pšenice prikrven razlog mnogih modernih bolesti. Ne jedite šećer i proizvode sa šećerom jer je šećer najgori otrov moderne prehrane. Jedite orahe, bademe i druge plodove prirode a ne fabričke slatkiše i grickalice. Pogledajte šta piše na deklaraciji nekih bonbona, prepoznajte li te sastojke? Ako ne razumete šta piše na deklaracijama onda to nije prava hrana.

Na šta ljudi treba da paze kod izbora namirnica za ishranu?

Na vrstu i poreklo namirnica pre svega. Konkretno, ne bi trebali da jedemo šećer, komercijalne pekarske proizvode, zamenske namirnice od soje i slična čuda, ”light” nemasne proizvode iz kojih je uklonjena prirodna masnoća a dodati su razni modifikovani skrobovi i veštački ukusi i druge hemikalije. Ne bi trebali da jedemo magarine ni rafinisana hidrogenizovana biljna ulja.

Organska hrana

Birajte hranu iz lokalnog domaćeg uzgoja koliko je to moguće, neprskano voće i povrće, meso životinja koje pasu, ribu, jaja slobodnih kokoši, punomasne mlečne proizvode od pravog nepasterizovanog mleka pašnih krava i koza itd. Angažujte se više oko toga u vašoj zajednici, nađite istomiđljenike, zahtevajte osnovno ljudsko pravo na pravu nezagađenu hranu, tražite da proizvođači ne koriste veštačka đubriva, pesticide, hormone i druge otrove. Podržite lokalne proizvođače i organsku proizvodnju tako što će te kupovati njihove proizvode. Što nas je više koji zahtevamo pravu hranu, to će se više proizvođača okrenuti organskom uzgoju. Pa oni žive od nas, moraju da se prilagode. Prolazi vreme kad smo kao ovce kupovali sve što nam se ponudi. Danas je sve više svesnih potrošača koji za svoj novac zahtevaju kvalitet namirnica.

петак, 14. новембар 2014.

Pripremite delotvoran napitak za mršavljanje od samo dve namirnice

Med i cimet, dve čarobne i ukusne namirnice mogu biti vaši najbolji saveznici u mršavljenju! 

Foto: Profimedia Foto: Profimedia
Napitak od meda i cimeta se lako priprema, a ubrzava metabolizam i pomaže vam da se oslobodite viška kilograma.

Sastojci: 
  • dve velike kašike meda 
  • jedna velika kašika cimeta 
  • 250 militara vode 
Priprema: 
  • Preporučene količine možete da menjate, ali je važno da razmera uvek bude 2:1 u korist meda. Pripremite onoliko koliko vam je potrebno. 
  • Prokuvajte vodu. 
  • Sipajte vrelu vodu preko cimeta. Prekrijte posudu i ostavite da stoji dok se ne ohladi otprilike do temperature na kojoj je moguće konzumirati napitak. 
  • Med dodajte tek kada se napitak prohladi. Nikada nemojte sipati med u vrelu vodu jer toplota uništava enzime i druge hranljive materije iz meda. 
  • Popijte pola napitka pre spavanja, a drugu polovinu ostavite u frižideru i popijte ujutro, ali bez prethodnog podgrevanja. 
Napomena: Napitak ima efekta samo kada se konzumira na prazan želudac.
Izvor: Magazin.hr

среда, 05. новембар 2014.

Čudo

Kefirni "vikend" za stomak


 

 U našoj zemlji, kefir je jedan od najomiljenijih mlečnih proizvoda. Njegov pozitivan uticaj na zdravlje je odavno poznat. Kefir je simbioza mnogih mikroorganizama, mlečne kiseline vredne bakterijama i kvasca.
Hranljive materije jogurta, kao što su vitamini i amino-kiseline prisutne su u njemu u najboljoj kombinaciji. Kefir ima imunostimulatorna svojstva, pomaže u prevazilaženju hroničnog umora, poremećaju spavanja, a nezamenjiv je kod problema nervnog sistema. Kefir smanjuje rizik od raka, neutrališe efekat antibiotika. Imajte u vidu da je kefirni vikend za stomak  najbolji način da pomognete organizmu da se propremi za dijetu, ili da olakša varenje posle dana kad ste se prejeli.
Kefirni dan
Najjednostavniji meni: pijte do 1,5 l kefira u toku dana.
Osim toga se moze unositi bilo koja tečnost bez gaziranih voda i šećera.
Najbolje je da pravite jedan kefirni dan svake nedelje.

Izvor 

Ruska dijeta

Ruska dijeta

 Klasická matrjoška.

 

Ruske žene se slave po lepoti i lepom struku. A ruski nutricionisti slede dokazane principe mršavljenja. Konkretno, ishrana uglavnom ograničena na jednostavne ugljene hidrate, posebnodelimična zamena šećera i životinjskih masti biljnim mastima.
Treba normalizovati balans vode i soli, i smanjiti količinu hrane. Ne preporučuje se dodavanje masnih i toplih sosova jelima, kao ni bibera, senfa i majoneza u velikim količinama.
U roku od dva meseca, morate da zaboravite sve vrste slatkiša, alkohola i gaziranih pića, dimljena i slana jela. Najmanji preporučeni dnevni unos vode je 1,5-2l. Ishrana treba da se sastoji uglavnom od proteinske hrane niske masnoće, povrća i voća. Ne možete da zaboravite na povećanje fizičke aktivnosti.
Meni:
Dan 1.
Doručak: 100 g ribe, 150 gr salate od kiselog kupusa, graška i kuvane šargarepe, šolja crne kafe bez šećera.
Užina: 100 g jogurta sa 0% masti , 2 jabuke.
Ručak: vegetarijanska supa, 100 g kuvanog mesa, 150 g kupusa i šargarepe, čaša kompota od jabuka.
Večera: 100 g kuvane ribe, 2 kuvana krompira, šolja čaja.
Dan 2.
Doručak: 200 g salate od svežeg kupusa sa graškom, lukom i biljnim uljem, šolja crne kafe.
Užina: šolja jogurta.
Ručak: 100 g junećeg mesa sa kuvanom šargarepom, šolja kompota.
Večera: 100 g kuvane ribe, pečeni krompir, 2 pomorandže.
Dan 3.
Doručak: kuvano jaje, tost, šoljica kafe.
Užina: 100 g heljde sa komadima voća.
Ručak: 150 g malomasne piletine, 2 jabuke, pomorandže.
Večera: Salata sa biljnim uljem, čaša soka od jabuke.
Dan 4.
Doručak: šolja jogurta, kreker.
Užina: salata od sirovog povrća sa biljnim uljem.
Ručak: 100 g kuvanog mesa, 150 g kiselog kupusa sa graškom i crnim lukom.
Večera: supa od povrća sa malomasnim mesom, 100 g rendane šargarepe sa malo majoneza.
Dan 5.
Doručak: 50 g mladog sira, šolja kafe.
Užina: 2 jabuke, 2 pomorandže, čaša soka od pomorandže.
Ručak: nemasna kobasica, 150 g svežeg kupusa poprskana limunovim sokom, čaša soka od narandže.
Večera: 150g nemasne ribe na roštilju, 100 g crvene ribizle, čaša mineralne vode.
Dan 6.
Doručak: 100 g kuvanog mesa, 100 g kiselog kupusa.
Užina: 100 g kačkavalja.
Ručak: supa od povrća sa malomasnim mesom, parče crnog hleba.
Večera: komad posnog svinjskog mesa, 100 g rendane kuvane repe, suve šljive, čaj.
Dan 7.
Doručak: 100 g heljde, kašika meda.
Užina: 150 g voćne salate.
Ručak: 100 g kuvane ribe, 150 g salate od sirovog povrća sa biljnim uljem.
Večera: 100 g kuvanog mesa, 2 krompira, jabuka, čaša soka od jabuke.
Dijeta se drži 2 meseca. Računajte da možete izgubiti od 3 do 10 kg, u zavisnosti od Vaše kilaže. 

 Izvor